Претходни чланак о Моберлију изазвао је велику пометњу међу станарима ове злогласне сале. Навикли смо на сажаљиве погледе које добијамо када поменемо где живимо, али Анин комад је пре узео кекс. Сумњам да се дуго мотала около – само је снимила неколико нељубазних фотографија и вратила их у своје удобне одаје.
Нико не пориче да је нашим халама преко потребно велико реновирање – нема везе са мало буђи под тушевима, шта је са бујицама које су се слиле низ зидове током фебруара? И немојте ме чак ни помињати са ситуацијом са једном утичницом…
Добро онда, који је од вас лудака донео дрво?
Али сналазимо се. Упоређујемо ситуације и смејемо се томе. Помажемо једни другима да рашчистимо неред (много лакше када немате тепих) и шалимо се једни другима. Трпимо сва срања која нам зграда (и студенти) задају због људи са којима живимо.
Прелаш код Моберлија. Торта је опциона.
За разлику од већине Екетерових сала, ми немамо фобове који нас пуштају само у одређене области, само картицу за превлачење и кључ од наше собе. Једном када уђете у Моберли, можете ићи било где, што значи да комбинујемо много више од становника Холандије са свим њиховим отменим апартманима. Захваљујући нашој лепој(!) заједничкој просторији, пре-ласх је веома друштвени догађај; одређено је време и сви се окупљају. И као што ће свако ко је био тамо знати, Моберли прес су ноторно неуредни.
Да, озбиљан сам.
Становници Моберлија су блиско повезана група. Где би другде настао рагби пријатељски меч дечака и девојчица после једног пијаног коментара? Живимо заједно, идемо да једемо заједно, опијамо се заједно и заједно се носимо са нашим прилично ужасним смештајем. Али без обзира на то колико страшно наше пребивалиште изгледа странцима, ми ћемо се последњи смејати. Следеће године је студентски смештај, а када се наши претходно размажени пријатељи буду жалили на стање својих нових домова, одмах ћемо бити смештени.
Јер на крају крајева, неће бити тако лоше као Моберли, зар не?
